Протојереј-ставрофор

Милан Крстић

Парохијски свештеник

Отац Милан син Миливоја и Марице Крстић, је рођен 15.Марта 1960. године у Јагодини, а одрастао у свом селу Секуричу, срез левачки, где је похађао и основну школу. Године 1976. је уписао богословију ”Св.Ћирила и Методија” у Призрену.

 

По благослову Епископа, 17.Септембра 1988.год.се венчава у храму Св.Саве на Врачару са будућом супругом Савом. Исте године, 24. Децембра бива рукоположен у манастиру Жича од стране Епископа жичког Г.Стефана, у чин ђакона, а сутра-дан од Епископа сремског Г. Василија у чин јереја. Након рукоположења и праксе у манастиру Јошаница код Јагодине, надлежни Епископ, епархије шумадијске, Г. Др.Сава, упућује га 7.Јануара 1989.год. на парохију у село Жупањевац, намесништво левачко. Касније, 3.Јула 1990.год. по молби бива премештен на парохију велико-крушевичку, код Рековца, у истом намесништву. Након проведене 2 године на тој парохији одлази у Америку, где у New York-у,  4 месеца опслужује једну парохију, а 16.Јануара 1993.год. бива званично постављен од стране Блажене успомене Митрополита новограчаничког Г.Иринеја, на парохију Св.Ђорђа у Clearwater-у, Флорида.

 

Године 1998 1.Марта бива унапређен од стране администратора митрополије новограчаничке Епископа Г.Саве (Јурића) у протонамесника у знак признања за уложени рад и труд на парохији. Приликом освећења новог Храма, 12.Марта 2005.год. Митрополит црногорско-приморски Г.Амфилохије као изасланик Патријарха Павла га одликује чином протојереја. По молби, 12. Марта 2006.године бива премештен на парохију Св.Димитрија у Windsor-у, Канада. Надлежни епископ Г.Лонгин му 2008. године, додељује право ношења напрсног крста. По позиву Њ.Преосвештенства епископа нишког Г.Иринеја, прелази у Србију и 1.Августа 2008 постављен је на 1.парохију при храму Св.Цара Константина и Јелене, а 14.фебруара 2009.године га актом поставља на дужност старешине Храма. Дужност старешине обавља до 26.јула.2012. године када одлази на парохију у Америку.

 

После 4 године службовања у Нишу, 1.Августа 2012.године по благослову Епископа Г.др Митрофана, бива примљен у Источно-америчку Епархију и постављен за пароха Храма Св.Ђорђа у Мидленду, Пенсилванија.

 

После скоро две године проведенe у Мидленду, одлуком Епископа Др.Митрофана,  1.Децембра бива премештен на парохију Св.Пророка Илије, у Аликвипу, Пенсилванија.

 

Због потребе службе, а због његовог предходног искуства, сматрајући да ће бити од користи новој парохији, од 1.Августа 2016. Његово Преосвештенство Епископ Митрофан га поставља на парохију Св.Симеона Мироточивог у Мајамију.

 

Има три ћерке: Анастасију, Јефимију и Теодору.

 

Доласком на Флориду затиче 15-20 фамилија, и одмах почиње са потрагом за новим породицама. Шаље писма и обавештења о догађајима и плановима код цркве на све адресе које је прикупио. У међувремену рат у отаџбини хвата маха, те он дочекује расељене, налази им послове, станове, намештај, средства за живот која у почетку немају, и помаже око свега што је новопридошлима потребно. Прикупља помоћ за народ у Босни. Организује црквену школу, помаже да заживи фолклор и фудбалски клуб, започиње српски радио који и води наредних 10 година, ‘98. оснива веб сајт, у време бомбардовања Србије организује и  води свих 78 дана протесте, организује социјални и верски живот који се сав одвија у цркви и око цркве. У једном периоду крштава групе младих који су то пропустили да ураде раније. Покреће “недељни лист” који излази на српском са делимично енглеским текстом и на руском (због двадесетак руских фамилија које су пришле  српској цркви). Такође издаје и  месечник “парохијски глас” и полугодишњи часопис “православац”. Оснива библиотеку са српским књигама од преко 1500 наслова. Набавља од града 40 компјутера како би компјутерски описменио заинтересоване парохијане. Уз помоћ најстарије ћерке Анастасије, започиње црквени хор Св.Роман Слаткопојац. Са парохијанима започиње градњу Храма, покреће разне акције како би се створила средства те га и завршавају 2005.год. Одласком 2006.год. са парохије оставља сређен верски и социјални живот и око 360 активних фамилија.

 

Преласком у Канаду, са ћерком Анастасијом организује црквени  хор, српску школу која  почиње да ради при државној школи, окупља фамилије које су се удаљиле од цркве или јој никад нису ни пришле, те за две и по године, парохија се увећава три пута. Покреће веб сајт, недељни билтен, и годишњи часопис. У међувремену покреће  акцију преуређења и осликавања храма, прави нацрте и предрачуне, те за кратко време сакупља и трећину новца за тај рад. По његовим одласку, свештеник који долази на ту парохију наставља и завршава започету идеју.

 

По позиву Епископа нишког Г.Иринеја, а по благослову свог Епископа Г.Лонгина прелази у нишку Епархију и 1.Августа 2008.године прима прву парохију при храму Св.цара Константина и Јелене у Нишу.

 

После 6 месеци, 14.Фебрура 2009.године по налогу епископа прима се дужности старешине Храма на којој остаје до одласка из Епархије. По доласку на парохију покреће вебсајт храма, а по ступању на старешинско место, обнавља са братством давно започети недељни билтен, који уређује наредних 177 бројева.

 

Црквени хор почиње са радом и редовним пробама под вођством госпође Данијеле Бараћ.

 

Спомен храм чију градњу финансира град, чији су радови стали на један дужи период, наставља са планираним радовима, те се храм малтерише изнутра, поставља подно грејање, облажу подови гранитом, храм озвучује најсавременијим уређајима, започиње се облагање спољних зидова храма мермером, а у храму поставља нови иконостас од мермера са иконама осликаним у византијском стилу.

 

Испод храма свештеничку канцеларију старешина опрема компјутерима за сваког свештеника, а иконостас  који је био постављен у сали која је служила као крстионица и зимска црква измешта  у просторију испод олтара која је и предвиђена за ту сврху. Салу снабдева столовима и столицама за 120 особа, као и са свим осталим прибором како би се тај број особа услужио приликом прослављања славе.

 

Помоћну просторију снабдева комплетним инвентаром где би се све то оставило. Сала бива место окупљања народа после Св.Литургије, а сваке среде после Акатиста у сали  се одржавају предавања (духовни разговори).

 

Доласком на мидлендску парохију, редизајнира недељни и тромесечни лист Лазарица, покреће веб сајт, а видевши да у храму нема разгласа, инсталира нови саунд систем, као и у сали, испод храма, где поставља и видео и аудио систем.

 

У Аликвипи такође редизајнира недељни и периодични лист  „Глас Пророка“ и формира нови веб сајт.

Адреса

175 NW 154th Street Miami, Florida 33169, USA

Телефон

Канцеларија: +1 305 944 6890
Мобилни: +1 305 333 44 84