Године 1978. мала група посвећених, одлучних и побожних људи решила је да оснује мисију Српске Православне Цркве у Јужној Флориди.

После додељеног благослова и дозволе тадашњег Епископа, Његовог Преосвештенства + Кристофора, формирана је мисија и изабран је први Одбор Повереника: Мајкл Ј. Маринчић, председник; Бранислав Квајић, копредседавајући; Руди Матијевић, благајник; Олга Матијевић, секретар; Чланови: Петар Кнежевић, Андреј Косовић, Станимир (Стенли) Стојковић и Џенет Мештровић.

После додељеног благослова и дозволе тадашњег Епископа, Његовог Преосвештенства + Кристофора, формирана је мисија и изабран је први Одбор Повереника: Мајкл Ј. Маринчић, председник; Бранислав Квајић, копредседавајући; Руди Матијевић, благајник; Олга Матијевић, секретар; Чланови: Петар Кнежевић, Андреј Косовић, Станимир (Стенли) Стојковић и Џенет Мештровић.

За следећег пароха-мисионара (1981-84) је постављен свештеник, Прота Никола Секулић. У то време председник ЦО је био Петар Кнежевић, а после њега: Васо Маринковић, Живомир Обрадовић, Сем Јанковић, Томо Бјелајац и Мирко Станимировић. У то време благословом Његовог Преосвештенства Епископа Христофора, наша црква од Мисије постаје парохија Свети Симеон Мироточиви.

Млади свештеник Петар Петровић дошао је на парохију Св.Симеон, 1984. године из Србије и живео са својом породицом у кући која је служила као црква, као сала и стан за свештеника. Остао је на парохији до 1991. године када је отишао у Елизабет, Њу Џерзи.

Онда је 1.Августа 1991. год. отац Стокан Ћирковић (1991-99) дошао у парохију и провео је наредних осам година као парохијски свештеник.

Бранко Франовић је 1995. изабран за председника црквеног одбора. Схвативши да је објекат који су до тада користили, мали, одлучено је да се купи суседна парцела за изградњу вишенаменске зграде која ће задовољити верске и социјалне потребе у растућој српској заједници Јужне Флориде. Ново купљено земљиште је очишћено, издигнуто и испуњено са 360 камиона речног камена и припремљено за изградњу нове вишенаменске зграде. Такође, током Франовићевог председавања одржана су два велика и незаборавна догађаја одржана у циљу финансирања изградње нове зграде: „Други голф турнир“ Српске националне федерације и „Прве српске лопте“ одржане у ресторану Расти Пеликан, под покровитељством цркве Св. Симеона.

Године 1999., након што је отац Стокан изненада одлучио да се врати у Отаџбину, епископ Митрофан на парохију привремено поставља пензионисаног митроносног Протојереја-ставрофора Хаџи-Александра Раденковића. Прота Светозар Веселиновић постао је свештеник Св. Симеона 1999. године, где остаје до свог упокојења 2015. године.

Тих година, када је Ратко Крављанац изабран за председника Црквеног одбора, под његовим председниковањем почела је изградња вишенаменске (црквене) зграде, и у наредне четири године завршена је шкољка зграде. У готовој хали, која је дизајнирана да има модерно опремљену кухињу, мале помоћне просторије за потребе сале, изграђен је стан у којем свештеник живи са својом породицом, као и велика бина – која је служила као олтар.

У 2013. години започета је изградња новога храма на истом имању одмах поред постојеће зграде. Са великим напорима парохијана и великом физичком и финансијском помоћи почела је изградња цркве. Пошто су парохијани одлучили да не узимају зајам, зграда цркве је грађена полако, али је зато без икаквог дуга.

У септембру 2015. године, Прота Светозар се упокојио, а затим је парохија остала без сталног свештеника уз опслуживање пензионисаног Проте Лазара Костура и о.Тодора Дмитрова, до Августа 2016. године, када је Протојереј-Ставрофор Милан Крстић дошао из Аликвипе у Пенсилванији за пароха цркве Св. Симеон у Мајамију. Сагледавши ток градње, отац Милан предлаже да се неки детаљи на Олтару и осталом делу храма преправе. Завршавају се подови и зидови храма, укључујући климу и струју. У међувремену отац Милан је припремио дизајн за мермерни под и наручио два медаљона са дизајном византијског орла, један за солеу, испред олтара, а други је постављен испод куполе. Раде Пењевић, који се посветио изградњи цркве, проводи огромно време са радницима, а где се укаже потреба за брзу финансијску подршку, он великодушно даје.

Коло Српских Сестара наручује врата из Хондураса од махагонија за цркву и она се по испоруци уграђују. Свештеник је сакупио више понуда за дуборез и иконописање, и на основу сагледаних понуда Црквени одбор одлучује да Драган Петровић из Београда уради сав дуборез, а иконе да уради Зограф Миле Тодоровић из Јагодине. Тада се наручују месингана светла и полијелеј из Грчке, те захваљујући великодушним дародавцима ове ствари се купују без икаквог задужења. Изградња цркве се завршава, а Његово Преосвештенство епископ Иринеј врши мало освећење, како би се Служба Божија  могла одржати унутар цркве о црквеној слави 2018.

Недељна школа се организује, учионице се обнављају и уз помоћ наставница, одржава се сваке недеље. Сваке године, уз помоћ црквеног одбора и волонтера, одржава се врло упсешан за наше услове српски фестивал. Фолклорна Група Балкан брине да квалитетним програмом посетиоцима пружи угодан дан.

Примећује се све већа посета и учешће у црквеним Богослужењима. Млади људи који су новији у Цркви увек су спремни да дођу и помогну, на исти начин као што су и они који су ту били активни од самих почетака.

Заиста смо благословени великом групом великодушних, пожртвованих и вредних људи.