Na nekoliko dana pre slave treba svečar da se javi svome svešteniku, u čijoj parohiji stanuje, da slavi i da ga pozove da u njegovom domu osveti slavsku vodicu.

Za osvećenje vodice treba da spremi: sveću, činiju ili duboki tanjir sa vodom, kitu bosiljka, malo tamjana, žeravicu i kadionicu, a na jednoj čistoj hartiji treba da ispiše imena svih članova porodice, da bi ih sveštenik u molitvi za njihovo zdravlje pomenuo. – Ništa drugo ne treba da bude na stolu za vodoosvećenje osim, možda još kakve ikonice i cveća. Ovaj sto treba namestiti pred slavskom ikonom ili u njenoj blizini, ali uvek tako da sveštenik za vreme molitve i vodoosvećenja bude okrenut prema ikoni.

(Osvećenje vodice trebalo bi, ako je mogućno, da se obavlja u onoj sobi u kojoj se nalazi ikona svetitelja. Ako se osvećenje vode ne vrši u odaji gde je ikona, treba zamoliti sveštenika da osvećenom vodom pokropi i tu odaju, kao i sve ostale u kući).

Mora se paziti da sto za vodoosvećenje, ili sečenje slavskog kolača, ne bude namešten pred bilo kakvom ili čak nepriličnom slikom za svete radnje i pobožna osećanja.

Treba paziti i gde će se ikona postaviti. Slavska ikona treba da je na najlepšem mestu u sobi. – Pravilo je da ikona bude na istočnoj strani. – (Pravoslavni hrišćani, od najstarijih vremena obično su se molili okrenuti licem ka istoku – izvoru svetlosti. To ima svoje simvoličko značenje jer istok, kao izvor svetlosti, je slika Isusa Hrista, koji se u Svetom pismu često naziva istok (Luka 1:78), Svetlost (Jovan 8:12), Sunce pravde (Malahija 4:2).

Pa ipak, ako u sobi na istočnoj strani nije za ikonu pogodno mesto, onda treba izabrati najlepše mesto bez obzira na koju je stranu sveta okrenuto.

-Pred Ikonom treba da gori kandilo (i to ne samo za slavu već i nedeljom i o svakom drugom prazniku).

Takođe, treba voditi računa da žeravica bude spremna za ono vreme kad je sveštenik zakazao da će doći. Ako se desi da nema vatre u pripravnosti, treba pripremiti briketkupljen u crkvi da na njemu tamjan sagori i kuća da se okadi,

Za kađenje treba spremiti – još i kadionicu. (U slučaju da se ne može nabaviti mala ručna kadionica, žeravica se može spremiti u maloj zemljanoj posudi koja se stavi na tanjirić i tako predaje svešteniku. Treba znati i ovo: kad sveštenik kadi dom, ili ga kropi osvećenom vodom, idi ispred njega i otvaraj vrata onih prostorija koje želiš da ti sveštenih okadi ili pokropi. Koja vrata budu zatvorena, to će za sveštenika biti znak da u tu odaju ne treba da ulazi).

U spisak imena treba uneti imena svih ukućana, za koje se želi da ih sveštenik u molitvi pomene. Ta imena treba da su čitko i lepo ispisana.

Razume se samo po sebi da sveštenika treba dočekati u čistom i uređenom stanu, a i sami ukućani treba da su čisti i uredni. Ako slučajno, iz bilo kojih razloga, nije moguće urediti ceo stan, neka je u redu bar ona soba gde će se vršti obred. Ali, kako se bogosluženje u domu obavlja svega dva do tri puta u toku godine, to neće biti teško domaćima da se potrude, porane i sve spreme još i pre zakazanog vremena.

Kada sveštenik dođe, svi članovi porodice koji se tada u domu nalaze, pa i mlađi tj. oni koji u kući pomažu, treba da prisustvuju vodoosvećenju i da zajedno sa sveštenikom upute molitve Bogu za opšte i svoje dobro i sreću.

U pesmama i molitvama koje sveštenik pri osvećenju vode peva i čita, priziva se Presveta Bogorodica da bude zastupnica ljudi pred Bogomi da izbavi sve ljude od propasti, da ih očisti od grehova, pošto je Ona spasenje svih hrišćana.

U Evanđelju koje se čita pri osvećenju vode, govori se kako su isceljivani bolesnici, koji su se kupali u banji kod Jerusalima, pošto je Anđeo Gospodnji osvetio vodu u njoj.

Sveštenik zatim upućuje Gospodu molbe: za mir odozgo i spasenje duša naših; za mir celoga sveta; za blagostanje i sjedinjenje svetih Božijih crkava; za poglavare Crkve, sveštenstvo i sve ljude; za narod; za dom u kome se voda osvećuje i sve one koji u njemu žive (pominjući pri tom njihova imena), kao i za sve one koji žive u tome mestu u veri Hristovoj; za dobro i mirno vreme i za izobilje plodova zemaljskih; za one koji plove, putuju, koji boluju, pate, za zarobljene i njihovo spasenje. – Zatim se sveštenik moli da nas Bog izbavi od svake žalosti, gnjeva, opasnosti i nužde, i pominjući Presvetu Bogorodicu, upućuje molbu:

Zaštiti, spasi, smiluj se i sačuvaj nas, Bože, Tvojom blagodaću.

Potom kroz molitvu priziva silu Sv. Duha da osveti vodu, pa da ona bude na isceljenje duše i tela svih onih koji je budu pili, kao i da otkloni sve što bi nanosilo štete domu tom.

Moli se još za sve one kojima je potrebna pomoć Božija, da okusivši i budući pokropljeni osvećenom vodom postanu sinovi Božiji i naslednici carstva nebeskog; pominjući i sve svetitelje naše i svetitelja koji se slavi, moli ih da oni budu zastupnici naši pred Bogom, tumači naših molitava.

Pošto je krstom osvetio vodu, sveštenik njime blagosilja ljude i dom, a svi prisutni pristupaju i – pobožno se prekrstivši – celivaju krst, a sveštenik svakoga pokropi (poprska) osvećenom vodicom.

Kroz vodoosvećenje u našem domu, silom Duha Svetog bivamo osvećeni i mi i naš dom. Zato, znajući to, ne treba da zanemarujemo ovo osvećenje vode pred slavu, kako bi se za nju dostojno duhovno pripremili.