Veličanstven događaj u Majamiju
Veliko osvećenje hrama Sv. Simeona Mirotočivoga
Pripreme za ovaj događaj su počele već davne 1978. godine kada je jedna mala grupa pravoslavnih Srba zaželela da ima organizovanu crkvenu zajednicu. Čim su sakupili dovoljan broj potpisa članova za osnivanje Parohije, obratili su se tada nadležnom Episkopu G. Hristoforu i u martu 1979. godine i od njega dobili blagoslov. Za prvo privremeno povereništvo bivaju postavljeni: Majkl J. Marinčić, predsednik; Branislav Kvajić, kopredsedavajući; Rudi Matijević, blagajnik; Olga Matijević, sekretar; Članovi: Peter Knežević, Endrju Kosović, Stanimir (Stenli) Stojković i Dženet Meštrović.
Te godine u aprilu, gostujući sveštenik Bogdan Zjalić, pomaže u osnivanju KSS „Carica Milica”. Već u junu Vanredna skupština članstva izglasava da se crkva posveti Sv. Simeonu Mirotočivom.
Sa odlukom Episkopa Hristofora i ostalom pripremljenom dokumentacijom, obratili su se državnim vlastima, i zvanično postali Misija Sv. Simeona Mirotočivog.
Radost koju su oni tada osećali mi danas možemo samo da zamišljamo.
Odmah za tim su počeli da sa protom Petrom Miloševićem, istražuju lokacije gde bi kupili pogodan plac sa kućom, koji bi odgovarao njihovim finansijskim mogućnostima, i tih 1979-80. su našli ono za čim su tragali. Kuća sa placem na sadašnjoj adresi je za početak bila dovoljna. U njoj je počeo da stanuje sveštenik, a adaptirana je i kao bogomolja i sala za socijalni život.
Pošto su bili mlada Misija, morao je za kredit neko da garantuje te su Rudi i Olga Matijević garantovali svojom kućom. U ‘80. kada je došao mladi sveštenik Petar Petrović, su isplatili kredit i već počeli praviti planove za Hram te su i osveštali Krst i mesto za gradnju, ali se od tog projekta odustalo. Gledajući sa današnje tačke, to je ispalo dobro, jer danas ne bi smo imali tako veliku crkvu koja bi mogla da primi daleko veći broj ljudi nego što ih je tada bilo.
Kasnije su dokupili još jedan plac koji je proširio dotadašnje imanje, i 2003. godine su počeli sa gradnjom sale. Puno truda i odricanja je trebalo našim Srbima da sagrade veliku salu sa stanom, kuhinjom i pomoćnim prostorijama, ali trudom i dalekovidošću tadašnjeg Crkvenog odbora na čelu sa Ratkom Kravljancem i sveštenika prote Stokana Ćirkovića, zgrada je sagrađena i prilagođena za Bogosluženje. Prostrana bina je preuređena za oltar, te je tu vršena Sveta Liturgija, a po završenoj Službi navlačila se zavesa na oltaru, a sala postajala mesto za socijalna okupljanja, ručkove i proslave.
Vreme je prolazilo, crkveni život se razvijao, te dolaskom sveštenika prote Svetozara Veselinovića i mlađih ljudi u Odboru, rodila se želja za gradnjom Hrama.
Mladi predsednik Crkvenog Odbora, inženjer Predrag Vaskrsić, sa Jovicom Maleševićem takođe inženjerom na čelu građevinskog odbora, daju arhitekti g. Dobošu, potrebne informacije da se izrade planovi za novi Hram.
Godine 2013. dobijaju se dozvole i počinje gradnja.
Na žalost, u sred gradnje, u septembru 2015. godine ostaju bez duhovnog pastira o. Svetozara Veselinovića, koji se zbog teške bolesti preselio u Carstvo nebesko.
Već u avgustu 2016. godine dolazi sveštenik prota Milan Krstić, kome je ovo već treći hram u čijoj gradnji učestvuje, te se priključuje grupi koja vodi gradnju i svojim iskustvom, idejama i rešenjima, pripomaže da se Hram završi.
Pošto je Hram već skoro završen, prvu crkvenu Slavu 2018. godine proslavljamo sa našim Episkopom G. Irinejem u novom hramu. Toga jutra, pre Sv. Liturgije, naš Episkop vrši malo osvećenje hrama kako bi se u njemu bogoslužilo, i od tada se više i ne vraćamo u salu.
Hram je u međuvremenu u potpunosti dovršen, do poslednje sitnice, tako da je dozrelo vreme za
VELIKO OSVEĆENJE
Termin je zakazan za 24. ferbruar 2024. godine, te naš Vladika, zakazuje da se i Eparhijska Skupština održi u našoj sali dva dana pre osvećenja kako bi smo tu imali i sve bogoljubivo sveštenstvo naše Eparhije, koje bi učestvovalo u ovom svetom Činu.
Pripreme za jedan ovakav događaj su počele već nekoliko nedelja ranije, sa mnoštvom volontera, koji su svi kao jedan, radili na ovom bogougodnom delu.
Posle održane Skupštine koja je bila u Četvrtak i Petak, u Petak u 6 sati po podne, sveštenstvo je dočekalo ispred hrama Njegovo Preosveštenstvo Episkopa Istočnoameričkog G. Irineja koji je svečano, obučen u mandiju, uneo svete mošti Sv. Mardarija libretivilskog i mošti Svetih mučenika Jasenovačkih i Prebilovačkih u hram.
Mnoštvo naroda je došlo da se posle večernje službe, pokloni i celiva svete mošti.
Večernjoj službi je prisustvovao i Njegovo Preosveštnstvo Episkop kanadski G. Mitrofan, koji je bio i nadležni Episkop, kada je osvećen temelj i započeta gradnja hrama.
U goste nam je došao i Episkop Episkopalne zajednice G. Petar Iton, koji živi u našoj blizini i upravlja Eparhijom za Jugoistok. (Valja napomenuti, da je Episkopalna zajednica, sadašnji Hram Sv. Save u Njujorku, prodala nama iz poštovanja prema Sv. Nikolaju žičkom, a valja napomenuti i da je uvek sa njima Srpska Crkva imala odličnu i prijateljsku saradnju.)
Episkop Irinej je sa protom Milanom iskoristio priliku da ga zamoli da nam povremeno ustupi jedan hram na Key West, kako bi smo za početak jednom mesečno imali Sv. Bogosluženja, za naš narod koji tamo živi, što nam je on velikodušno odobrio.
Posle večere, svi gosti su se razišli a naši dobrovoljci prionuli da sve pripreme za sutrašnji dan.
Konačno je osvanuo i taj, 24.02.2024.
Noć pre je pala mala kišica taman toliko da ne bude previše toplo za sav narod koji će doći.
Preko 30 sveštenika i sveštenomonaha i dva đakona su u špaliru ispred Hrama dočekali Epikope:
Nadležnog istočnoameričkog G. Irineja,
Episkopa novogračaničko-srednjezapadnoameričkog G. Longina i
Episkopa kanadskog G. Mitrofana.
Ono što je očekivano od te davne ’78. pa do danas, je moglo da počne.
SVEČANI ČIN VELIKOG OSVEĆENJA HRAMA
U prelepo okićenom hramu, čitaju se molitve i Episkopi sa određenim sveštenicima u oltaru krope osvećenom vodom Časnu Trapezu, peru je ružinom vodom i vinom, otiru je sunđerima i peškirima, zatim Episkop uzima sa stočića ispred oltara i nosi sebi iznad glave diskos sa Sv. Moštima, a litija koja je formirana, na čelu sa ikonom prepodobnog Simeona Mitrotočivog, krstom, barjacima i ripidama, uz pojanje: Svjati mučenici”…i Slava Tebje Hriste Bože…” je krenula u ophod oko hrama. Za vreme ophoda prota Petar Petrović kropi hram osvećenom vodom.
Posle ophoda, na stepeništu se nastavio svečani čin. Uz određeni molitveni dijalog Episkopa ispred vrata i sveštenika u hramu:
Arhijerej govori tri puta: Uzvisite, vrata, vrhove svoje, i uzvisite se vrata večna, i ući će Car Slave!
Sveštenici iz unutrašnjosti hrama odgovaraju triputa: Ko je taj Car Slave?
Tada Arhijerej uzima Diskos sa Svetim Moštima i osenjuje vrata hrama triput krstoobrazno i govori, odnosno poji dva puta: Gospod Silâ, On je Car Slave!
Sveštenici iz unutrašnjosti hrama odgovaraju: Gospod Silâ, On je Car Slave!
Zatim se na kucanje Episkopa vrata otvaraju i svi ulaze u Hram, gde se nastavlja čin osvećenja.
Nakon ulaska, Episkop pomazuje Svete Mošti i Časnu Trpezu, postavlja moštanik sa Sv. Moštima u sredinu Trpeze i zaliva voskomastihom, te lepi ikone jevanđelista Mateja, Marka, Luke i Jovana na uglovima Trpeze. Nakon toga osvećuje sračicu na kojoj je upisan tekst: „U Ime Oca i Sina i Svetoga Duha, na dan osvećenja hrama Sv. Simeona Mirotočivoga, 24. februara 2024. godine Gospodnje, u Časni presto položismo mošti Svetoga Mardarija Libetivilskog, Svetih Prebilovačkih Mučenika i Svetih Jasenovačkih Mučenika” i svi se Episkopi potpisuju na njoj.
Episkop oblači Trpezu njom i Inditijom (pokrivačem) koja je takođe pre toga osvećena. Sveštenici postavljaju i ukrašavaju oltar svim ostalim sasudima, potrebnim za Bogosluženje.
Dok Vladika Mitrofan kadi hram, a Vladika Longin kropi zidove hrama, Episkop Irinej pomazuje sve četiri strane zida Svetim mirom.
Tada naš Episkop ušavši u oltar, pali sveću sa koje se pale sve ostale sveće i kandila, a prvu sveću predaje kumi hrama gospođi Jagodi Sokolović, koja je tokom cele Sv. Liturgije drži u svojim rukama.
Za sve vreme osvećenja hrama, ljubopitljiva deca su ispred Oltara okružila našeg Vladiku koji im strpljivo i nadahnuto, kako samo on to ume, očinski objašnjava svaki detalj osvećenja.
U nastavku je Sveta Arhijerejska Liturgija kojom načalstvuje Episkop Longin.
Pri kraju je Episkop Mitrofan osvetio slavske Darove i presekao slavski kolač povodom slave Sv. Simeon, čiji je domaćin bio g. Marko Karović. Od njega je za narednu godinu kolač preuzeo g. Jovica Malešević.
Na samom kraju Sv. Liturgije, Episkop Irinej izlazi iz Oltara i pohvalivši trud i rad bogobojažljivih parohijana, uručuje Orden Sv. Kralja Milutina koji je Sv. Sinod na čelu sa Njegovom Svetosti Patrijarhom Srpskim G. Porfirijem dodelio našoj Parohiji. Da bi radost bila potpunija a iznenađenje još veće, on nalaže đakonu da pročita povelju o proglašenju našeg hrama Sabornim Hramom: Aksii! Dostojni! Aksii!
Nakon podeljenog antidora i poklona svima prisutnima u kojima su bile: ikona Sv. Simeona kopija sa ikonostasa našeg hrama, drveni krstić i deo sračice koju je Episkop nosio na sebi prilikom osvećenja, prešlo se u salu na banket.
U prepunoj sali i šatri napolju, poslužen je ručak, a za to vreme na zidu bine je prikazivan foto album svih bitnih momenata naše parohije iz perioda od ’78. do danas.
Za to vreme sveštenik i njegova ćerka Anastasija su čitali deo istorijata parohije, koji je povremeno popunjavan pesmama koje je su pevale Teodora Krstić i Tara Radivojević. Naša poznata pijanistkinja Marta Milošević-Branković je na opšte oduševljenje izvela svoju kompoziciju „Srbija”.
Na kraju je naš Episkop dodelio Episkopske Gramate najistaknutijim trudbnicima za gradnju: Kolu Srpskih Sestara „Carica Milica”, Radomiru Penjeviću, Jagodi Sokolović, Jovici Maleševiću, Predragu Vaskrsiću, Danilu Ivančeviću, Milanu Pavloviću, (Posthumno) Petru i Ruži Ilić, (Posthumno) Dimitriju Garčevu, Nadi i (Posthumno) David-u Stevens, Miodragu Simiću, Dr. Zoranu i Biljani Drmanović i Radiši Pašiću.
Hvala svim trudbenicima, koji su svojom ljubavlju, požrtvovanjem, trudom i odricanjem, priveli kraju san svih onih koji su bar jednom svratili, interesovali ili pomogli da jedno ovako bogougodno delo bude završeno, na radost predaka ali i pokoljenja koji će se u ovom hramu moliti. Posebno hvala našem ocu i Episkopu Irineju, koji nas je bodrio, podržavao i savetovao kako bi smo došli dovde.
Hvala i svima koji su se molitveno okupili da zajedno u Hristu i sa molitvama Svetoga Simeona, našeg pokrovitelja, graditelja i utemeljitelja našeg Pravoslavlja, proslavimo ovaj dan!
AMIN! AMIN! AMIN!
