Pričešće
Šta je sveta tajna pričešća?
To je sveta tajna u kojoj pobožni hrišćani pod vidom hleba i vina primaju istinito telo i krv Gospoda našeg Isusa Hrista.
Ko je ustanovio svetu tajnu pričešća?
Gospod naš Isus Hristos pred svojim učenicima na poslednjoj večeri, uoči svoga stradanja i smrti.
Kako je On ustanovio ovu svetu tajnu?
To je opisano u sv. Jevanđelju: „I kad jeđahu, uze Isus hleb i blagoslovivši ga prelomi ga i davaše učenicima, govoreći: uzmite, jedite ovo je telo moje. I uze čašu i davši hvalu dade im govoreći: pijte iz nje svi; jer je ovo krv moja novoga zaveta koja će se proliti za mnoge radi otpuštanja greha“ (Mat. XXII, 26—28).
Za vreme koga bogosluženja se u crkvi priprema i prima sveta tajna pričešća?
Za vreme najvažnijeg crkvenog bogosluženja, koje se zove Sveta liturgija.
Zašto je sveta liturgija najvažnija od svih crkvenih bogosluženja?
Zato što ona prikazuje čitavu dramu Hristova života od Njegovog rođenja do Njegovog vaznesenja na nebo.
Koji je najvažniji momenat na svetoj liturgiji?
Osvećenje hleba i vina koje vrši episkop ili sveštenik.
Zašto se ova sveta tajna vrši neprestano u crkvi?
Zašto je Hristos zapovedio: „Ovo činite za moj spomen“ (Lk. XXII, 19).
Zašto je potrebno da se pričešćujemo?
Zato što od toga zavisi naš večni život. Hristos je rekao: „Ko jede moje telo i pije moju krv ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan“ (Jn. VI, 54).
Kakve su posledice neprimanja pričešća?
U tom slučaju smo u smrtnoj opasnosti, jer je Gospod rekao sasvim jasno: „Ako ne jedete tela Sina Čovečjega i ne pijete krvi Njegove, nećete imati života u sebi“ (Jn. VI, 53).
Kako treba da se pripremamo za svetu tajnu pričešća?
Postom i molitvom, ispovedanjem svojih grehova i opraštanjem onima koji su se o nas ogrešili.
Šta primamo kroz svetu tajnu pričešća?
Primamo samoga živoga Hrista u sebe, i tako sjedinjeni s Njim, imamo večni život, prema Njegovim rečima: „Ko jede moje telo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu” (Jn. VI, 56). „Ko jede mene i on će živeti mene radi“ (Jn. VI, 57)
Može li se to objasniti nekim upoređenjem?
Deca uzimaju mleko od svojih majki, koje je u stvari materino telo i krv, ali tom hranom tela rastu. Slično mi u sv. pričešću uzimamo telo i krv Hristovu i tom hranom naše duše rastu i sazrevaju.
Šta bi se još moglo reći o ovoj hrani naših duša?
Naša tela su od zemlje, stoga se hrane zemaljskom hranom, ali su naše duše od nebeske suštine, stoga se moraju hraniti nebeskom hranom. I Hristos je rekao za Sebe: „Ovo je hleb koji je sišao s neba“ (Jn. VI, 58).
Koliko bi puta trebalo da se pričešćujemo?
Najmanje četiri puta godišnje (u toku četiri posta). Ali je preporučljivo pristupiti sv. pričešću što češće, što je u zavisnosti od pripravnosti pričesnika. Osobito je važno pričešćivanje u bolesti.
Koju molitvu treba da izgovorimo pre primanja svete tajne pričešća?
„Verujem, Gospode, i ispovedam da si Ti zaista Hristos, Sin Boga živoga, koji si došao u svet da spaseš grešnike od kojih sam prvi ja. Još verujem da je ovo istinito i prečisto telo Tvoje i da je ova sama prečista krv Tvoja. Stoga Ti se molim: pomiluj me i oprosti mi sagrešenja moja, učinjena hotimično ili nehotimično, rečju, delom, svesno i nesvesno, i udostoj me da se bez osude pričestim svetim Tajnama Tvojim za oproštenje greha i za život večni“
Sveta tajna pričešća – Pitanje
PITANJE:
Ja sam skoro krštena i mnoge stvari u Crkvi mi još nisu dovoljno jasne. Na primer, čula sam da je Sveto pričešće „najsvetiji trenutak“ u životu pravoslavnog hrišćanina. Objasnite mi šta je Sveto pričešće i šta njime dobijamo. Želela bih da mi ovo najvažnije pitanje postane potpuno jasno.
ODGOVOR:
Smirenje treba da je osnovna vrlina svakog pravoslavnog hrišćanina. Ona je osnov i temelj čitave zgrade našeg spasenja koju gradimo celog života. Vi, iako početnik u veri, tu vrlinu pokazujete još u samom početku Vašeg pitanja, priznanjem da Vam „mnoge stvari u Crkvi nisu još dovoljno jasne“. Jer smirenje i jeste poznanje svoga nesavršenstva, svoga neznanja, i svoje nemoći. Znači, na dobrom ste putu da postanete dobra hrišćanka. Ako se pravilno shvati Krštenje, kao duhovno rođenje, onda je ovo drugo sasvim prirodno. Vama tek predstoji uzrastanje u veri i u poznanju Sina Božijega. Vaša želja da „odmah“ shvatite i pojmite sav značaj Svetog pričešća, koliko je uzvišena, toliko je i smela. Ako je krštenje, kao što rekosmo, rođenje za duhovni život, Pričešće je savršenstvo i kruna toga života. Između ta dva momenta urizničeno je sve bogatstvo i raskoš hrišćanskih istina i hrišćanskih vrlina. One se osvajaju i usvajaju postepeno, neprimetno, onako kao što dete neprimetno raste i uzrasta u zrelog čoveka. Bez svega toga teško je potpuno shvatiti i pojmiti Sveto pričešće i njegov značaj za nas. Ipak, pokušaću da što je moguće kraće i prostije udovoljim Vašoj plemenitoj želji i objasnim koliko je to rečima moguće učiniti. Metod „pznanja“ (sticanja znanja) u Pravoslavlju je opit, lično iskustvo. Čuvši od Filipa vest o pojavi Hrista Mesije, i to iz Nazareta, Natanailo izražava otvorenu sumlju pitanjem: „Iz nazareta može li biti što dobro?“ Filip mu na tu sumlju kratko i jasno odgovara: „Dođi i vidi“ (Jn. 1,46). Za vreme pričešćivanja vernika najčešće se za pevnicom poje: „Vkusite i vidite jako blag Gospod“, što znači da samo učestvujući aktivno u toj zaista najsvetijoj tajni, možemo shvatiti i osetiti „šta je Sveto pričešće“. To saznanje, stečeno opitom, nije moguće preneti drugome putem reči (usmeno ili pismeno, svejedno). Stoga, sve dalje što budemo izneli kao odgovor na Vaše pitanje može u najboljem slučaju zadovoljiti samo vašu intelektualnu stranu. Dakle, Sveto pričešće jeste najsvetija Tajna koju je Gospod Hristos ustanovio i svojoj Crkvi u nasleđe ostavio. Ta sveta Tajna je ustanovljena na Tajnoj večeri, neposredno pred Hristovo stradanje i raspeće na Golgoti. Na toj poslednjoj pashalnoj večeri, Hristos je pored ostalog, blagoslovio hleb i vino, nazvavši ih telom svojim i krvlju svojom, razdelio svojim Učenicima i Apostolima (Mt. 22, 26-28), i zapovedio im da i oni to ubuduće čine (Lk. 22, 19). Ta sveta Tajna, u kojoj mi pod vidom hleba i vina primamo samo istinito Telo i Krv Gospoda našeg Isusa Hrista, naziva se sveto Pričešće ili Evharistija. Ona je bila i ostala središte i srce svih Tajni Božijih u Crkvi. U svim drugim svetim Tajnama postajemo zajedničari netvarnih energija Božijih, koje se jednim imenom zovu „blagodat Božija“, a koja nam je neophodna za uzrastanje u duhovnom životu, dok u svetom Pričešću postajemo pričasnici samoga Tela i Krvi Bogočoveka Hrista, primamo ga celosnog u sebe i sjedinjujemo se sa Njime na najprisniji i najsavršeniji način. Bez svetog Pričešća Telom i Krvlju Gospoda našeg Isusa Hrista nema hrišćanskog i duhovnog života. Oni koji se dostojno pričešćuju osiguravaju sebi besmrtnost i večni blaženi život. Kroz sveto Pričešće pravoslavni Hrišćanin stalno obnavlja svoj savez sa Gospodom Hristom, i svoj zavet Gospodu Hristu dat u svetom Krštenju. To mi činimo i kao pojedinci i kao „Narod Božiji“, „Novi Izrailj“. Sveta liturgija, na kojoj se pričešćujemo, produžetak je one Prve Tajne večere, i njeno neprekinuto prisustvo u svetu. Iako je Hristos svetu Tajnu Pričešća ustanovio pri kraju svoga domostroja spasenja ljudi, On je o njoj, ranije često govorio i napominjao je. Jednom prilikom rekao je prisutnim Jevrejima: „Ako ne jedete telo Sina Čovečija i ne pijete krvi Njegove, nemate života u sebi“ (Jn. 6, 53), a zatim produžio: „Koji jede moje telo i pije moju krv ima život večni“ (Jn. 6, 54). To je ono što mi dobijamo svetim Pričešćem i od svetog Pričešća. A život Večni? Šta je to? – To je ono što oko ne vidi, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, a što Bog Ugotovi onima koji ga ljube. Međutim, kroz sveto Pričešće mi ne samo da dobijamo ova neizreciva i večna duhovna blaga nego i postajemo zajedničari u Hristovom životu, smrti, ali i u slavi. Jer On je dalje rekao: „Ko jede moje telo i pije moju krv u meni prebiva i ja u njemu“ (Jn. 6, 56). Postajemo, dakle, sutelesnici Hristovi i sunaslednici sa Njim njegove večne slave i blaženstva, jer nas On na taj način usinovljuje Ocu svome i Bogu našem. U svetom Pričešću ostvaruje se neizreciva tajna. Kao što deca, uzimajući mleko od svojih majki, u stvari se hrane telom i krvlju svojih matera, i tako rastu, tako i mi u svetom Pričešću uzimamo Telo i Krv Hristovu i tom hranom naše duše rastu i sazrevaju. Rekli smo ovde „naše duše“, jer tela naša su od zemlje i hrane se zemaljskom hranom, ali su naše duše od nebeske suštine, stoga se moraju hraniti nebeskom hranom, jer je Hristos i rekao: „Ovo je hleb koji siđe s neba“ (Jn. 6, 58). Iz rečenoga je jasno da je neophodno da se pričešćujemo radi uzrastanja u duhovnom životu i zadobijanje večnog i blaženog života. Međutim, kako treba da se pričešćujemo, kako da se za Pričešće pripremamo da bi nam ono uistinu bilo na „isceljenje duše i tela i na život večni“, a ne „na sud ili osudu“, kao i mnoge druge praktične pojedinosti u rubrici post.
Adresa
175 NW 154th Street Miami, Florida 33169, USA
Telefon
Kancelarija: +1 305 944 6890
Mobilni: +1 305 333 44 84