Služba za pokojne, pomen, panihida. Panihida (ili parastos) je grčka reč koja potiče od reči „pas“ (πᾶς) – čitav, i „niks“ (νύξ) – noć, i zapravo označava „svenoćnu službu“. U ranoj Crkvi, za vreme gonjenja, pominjanje upokojenih zaista je obavljano noću. Sam bogoslužbeni čin panihide podseća na jutrenje, koje se po Tipiku i služi noću, odmah posle polunoćnice, a završava se do svitanja.

Umesto šestopsalmija na parastosu se čita 90. psalam Živij v pomošči Višnjago (Koji živi u pomoći Višnjeg), zatim sledi velika jektenija, Aliluja, tropar Glubinoju mudrosti (Dubokom mudrošću) i bogorodičan, pevaju se tropari Svjatih lik obrete istočnik žiznji (Sabor svetitelja pronađe izvor života) sa pripevom Blagosloven jesi, Gospodi, nauči mja opravdanijem Tvojim, 50. psalam, kanon (za usopše), posle čije 3. i 6. pesme su određene mala jektenija, sjedalen Voistinu sujeta vsjačeskaja… (Vaistinu je sve i sva taština) i kondak: So svjatimi upokoj… Posle kanona: Trisveto, Oče naš i tropari So duhi pravednih skončavšihsja (Sa dusima preminulih pravednika), suguba jektenija Pomiluj nas, Bože sa molitvom jereja: Bože duhova i svakoga tela…; dalje sledi otpust i peva se Vječnaja pamjat (Večan spomen).

Za vreme služenja parastosa obavlja se kađenje. Ako služi samo sveštenik, onda on sve vreme u rukama drži kadionicu. Ako u služenju učestvuje i đakon, on pre početka svake jektenije traži od sveštenika blagoslov da kadi, a sveštenik kadi samo prilikom pevanja tropara Svjatih lik, otpust govori sa kadionicom i kadi na kraju, dok se peva Vječnaja pamjat.

Parastosi umrlima služe se u treći, deveti i četrdeseti dan posle smrti, kao i na pola godine i godinu od smrti. Prema 169. pravilu Nomokanona u Velikom Trebniku, parastosi se ne služe „u dvanaestodnevnom periodu (tj. od Božića do Bogojavljenja), u prvu sedmicu Četrdesetnice, u Veliku (Strasnu) sedmicu, u Svetlu sedmicu, kao ni nedeljom i o velikim praznicima“.

Na parastosu se osvećuje koljivo, to jest kuvana pšenica, koja svojim zrnima podseća na vaskrsenje umrloga (vidi: Jn. 12, 24 i 1. Kor. 15, 36–38).

Parastos se zakazuje u dogovoru sa sveštenikom na najmanje 3 nedelje unapred.