У непосредној вези са Светом Тајном Крштења стоји Света Тајна Миропомазања, која се врши заједно са крштењем.
Миропомазање је Света Тајна у којој се нарочитом материјом, Светим Миром, врши помазивање свих делова тела кроз које примамо овај свет чела, очију, ноѕдрва, уста, ушију, прса, рамена, руку и ногу.
Свето Миро је уљана материја, справљена од скупоцених мираишљавих биљака, коју освећује сам Патријарх на Велики четвртак и разашиље свештеницима по епархијама и парохијама.
Свештеник помазује наша чула изговарајући формулу: Печат дара Духа Светога, док кум потврђује: Нека тако буде.
Као што је новорођенчету за телесни раст потребна храна, тако је и духовном новорођенчету ради узрастања, потребна духовна храна – благодат Божија.
Крштење је духовно рођење, а миропомазање духовна храна новокрштенога.
Миропомазањем свих чула цео човек је учињен Храмом божијим.
После миропомазања следи литија – опхођење три пута око крстионице, уз певање једног стиха из Посланице апостола Павла галатима (3, 27): Ви који се у Христа крстите, у Христа се обукосте, алилуја.
Овим опходом је начињен круг коме нема краја, круг који симболизује вечност (вечно јединство крштенога и миропомазанога са Христом).
После читања Апостола и Еванђеља, обавља се омивање (брисање) светога мира, како би се оно сачувало од обесвећења и пострижење косе.
Пострижењем косе човек дарује плод свога тела као жртву и заветује се Богу.
Сваки дан је битка за Христа и за спашење душе.
Наоружај се чим устанеш. Буди спреман да те неко огорчи, наружи, исмеје. Приготови оружја благости, стрпљивости, праштања, молитве. Не крећи преко прага пре него што узмеш ово своје оружје.
Буди спреман да ће неко од тебе потражити помоћ, заштиту, поуку. Не крећи преко прага пре него што понесеш своје оружје милосрђа, храбрости, мудрости, љубави.

Шта је света тајна миропомазања?
То је света тајна кроз коју крштено лице добија дарове Светога Духа у снази, мудрости и другим даровима који му помажу да чува праву веру и да живи светим животом.

Како се врши ова тајна над крштеним лицима?
Свештеник помазује поједине делове тела крштеног лица светим миром изговарајући речи: „Печат дара Духа Светога. Амин“.

Одакле су узете ове речи?
Од светог апостола Павла, који је рекао: „А Бог који нас утврди с вама у Христу и помаза нас, који нас запечати и даде залог Духа у срца наша“ (II Кор. I, 21—22).

Зашто се најпре помазује чело?
Да се освети разум и да размишља о Богу и Његовом закону.

Зашто груди?
Да се освети срце и да љуби Бога.

Зашто очи?
Да се освете и да виде Божје добро у сваком створењу.

Зашто уши?
Да се освете и да слушају речи Божје.

Зашто образи?
Да се освете и изражавају радост због учињеног добра и стида због греха.

Зашто уста?
Да се освете с циљем да могу славити Господа Бога и да увек говоре истину и добро.

Зашто руке?
Да се освете да би увек чиниле добра и племенита дела пред Богом.

Зашто ноге?
Да се освете и да би ишле правим хришћанским путем који води у Царство Божје.

Како бисмо то могли рећи укратко?
Да се освети цео човек, и душа и тело, да буде свет као што је Бог свет.

Да ли је правилно вршити свету тајну миропомазања одмах после крштења?
Правилно је према Светом писму и према Светом предању. јер крштење водом означава очишћење, а миропомазање означава освећење Духом Светим. Читајте ове одељке: I Јн. II, 20—27; II Кор. I 21—22; Дела ап. VII, 14—16. Једно од другога не треба одвајати (читајте такође књигу Изласка XXIX, 4—7).

Да ли свету тајну миропомазања врши свештеник?
Да, али не без учешћа епископа у њој.
Епископи припремају и освећују свето миро, без кога свештеник не може свршити свету тајну миропомазања.

Да ли је у Старом завету постојала пракса као праслика свете тајне миропомазања?
Да. Стари цареви су били помазивани (I Самуилова X, 1; XVI, 13, Пс. LXXIX, 20). Сада су сви хришћани миропомазани, јер нас је Христос учинио да будемо „свештеници и цареви пред Богом Његовим Оцем“ (Открив. I, 6).

У делу нашег спасења ушествује и благодат Божија и наша слободна воља. Благодат је одобравање или дејство Духа. Човек може да жели врлину, али да би ову жељу привео у дело, потребна му је увек Божија помоћ. Који су се крстили у Христа, дарована им је тајно благодат Божија, али она делује по мери заповести Божијих. Ум и разум хришћанина у додиру са Духом Светим стичу постојанос и чврстину, спокојство, не расејавају се и не повинују сујетним мислима; него пребивају у миру Христовом и у љубави Духа. По речима Христовим, такви су прешли из смрти у живот. Што је чулна светлост за наше очи, то је благодат за нашу душу. А што је тама за наше телесне очи, то је грех за душу човекову. Благодат Божија стиче се смирењем. Јер је у Светом Писму речено: „Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат“.

Св. Јован Златоусти