Šta je sveta tajna pokajanja?
To je sveta tajna kroz koju se opraštaju naši gresi, ako se ispovede, i kroz koju dobijamo izmirenje s Bogom.

Koji se gresi opraštaju kroz svetu tajnu pokajanja, a koji ne?
Svi gresi koje smo učinili posle krštenja i koje smo ispovedili svešteniku i za koje smo se pokajali. Ipak ne može biti oprošten nasledni greh samo pokajanjem bez krštenja. Takođe neki smrtni gresi ne mogu biti oprošteni „ni na ovom, ni u budućem svetu“ prema Hristovim rečima (Mat. XII 31).

Šta je potrebno za ovu Svetu Tajnu?
Ispovedanje grehova. pred sveštenikom, posle koga sveštenik čita molitve i u ime Svete Trojice razrešava lice koje se kaje.

Kako znamo da su licu koje se kaje gresi oprošteni?
Znamo iz Svetog pisma i Svetog predanja. Hristos je oprostio grehe pokajniku, a isto su to činili i apostoli. Iz Svetog predanja znamo za mnoge primere grešnika, koji su se pokajali za svoje grehe, popravili se u životu i postali svetitelji.

Ko je dao vlast episkopima i sveštenicima da opraštaju grehove?
Sam Gospod Isus Hristos, koji je rekao svojim apostolima: „Primite Duha Svetoga. Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se“ (Jn. XX, 22—23). Ako je nekome ko se ogrešio oprošteno od strane onoga o koga se ogrešio, da li je potrebno da takav ide i kod sveštenika radi ispovesti? Preporučljivo je, jer svaki greh koji smo naneli ljudima, naneli smo isto tako i Bogu. Nema greha koji ne vređa Boga. Stoga je potrebno da idemo uvek kod Božjeg sveštenika radi ispovesti i oproštaja.

S kakvim duhovnim raspoloženjem treba da idemo kod sveštenika na ispovest?
S iskrenim kajanjem i skrušenim srcem; isto tako sa osećanjem praštanja svima koji su se o nas ogrešili, i sa odlukom da se pokoravamo svešteniku koji vrši ispovest ukoliko naloži epitimiju.

Kakvu epitimiju (kaznu) može sveštenik da nam naloži?
Različitu epitimiju, prema ozbiljnosti naših grehova, npr. da postimo, da se molimo, da damo naknadu nekome koga smo oštetili, da činimo dela milosrđa, ili, čak, da ne pristupamo svetoj tajni pričešća za izvesno vreme.

Da li treba da pristupamo često svetoj tajni pokajanja?
Što češće to bolje. Neophodno je ispovedati se pre pristupanja svetoj tajni pričešća. Krajnje je nužno u bolesti jer ne znamo vreme svoje smrti. Stoga je potrebno da budemo spremni, sasvim spremni da se sjedinimo s nebeskom Božjom porodicom, kao pokajana, oslobođena od greha i blagoslovena deca Božja.

Valja napomenuti da dole priloženi potsetnik za ispovest, nije nešto što treba doneti na ispovesti i čitati pred sveštenikom, već u samoći, pripremajući se za ovu svetu tajnu, nam ovo olakša da prepoznamo i otkrijemo grehove kod sebe, koje smo počinili.

POTSETNIK ZA ISPOVEST
Kajem se i ispovedam Tebi Gospodu Bogu mome i Tvorcu, u Svetoj Trojici jedinome, slavljenom i poštovanom Ocu, i Sinu i Svetome Duhu sve moje grehe koje učinih u sve dane života moga i svakoga časa, i u sadašnje vreme i u prošle dane i noći delima, rečima i mislima.

Kajem se što sam govorio: prazne, besmislene, ružne i nepromišljene reči, šale i dosetke, psovke, što sam pevao bezobrazne pesme, što sam se ludo smejao, kikotao i urlikao.

Kajem se što sam lagao, krivo se kleo, psovao Boga, Bogorodicu, Svece, Crkvu, Slavu, Oca, Majku, dete, ljude i stoku, sunce, lebac…

Svedočio sam lažno i skrivio grehe na ranijim ispovestima, obećavao sam Bogu i ljudima, a nisam ispunjavao.

Kajem se što sam osuđivao i klevetao, sramotio i ismevao druge, što sam grdio i ogovarao i slušao kad drugi ogovaraju ljude i ropću na Boga, iznosio sam tuđe grehe, a svoje sakrivao.

Kajem se što sam mrsio sredom i petkom i u sva četiri posta i u druge dane što sam se prejedao i opijao i uzimao hranu u nevreme, što sam pušio i drogirao se.

Kajem se zbog lenčarenja duševnog i telesnog, lenjosti za molitvu i nedolazak u Crkvu na službu, zbog čitanja nekorisnih knjiga i nečitanja Svetog Pisma i Duhovnih pouka, zbog neslavljenja Krsne slave i nemarnog slavljenja, zbog lenjosti i životarenja „s tuđih leđa“.

Kajem se što sam krao, varao, utajivao tuđe stvari, što sam otimao i grabio za sebe.

Kajem se što sam srebroljubljiv i tvrdica, što sam sebičan i samoživ i što ugađam sebi, a za druge ne marim.

Kajem se što sam kamatirao i skupo naplaćivao svoje usluge, što sam krv prodavao i pomoć bednim naplaćivao, što sam tražio duboko poštovanje od ljudi za učinjena dela.

Kajem se što sam bio nepravedan, što sam krivo sudio i rasuđivao na svoju korist, što sam ugnjetavao siromahe.

Kajem se što sam zavideo drugima u njihovim materijalnim i duhovnim uspesima, što sam mrzeo i prezirao ljude, što sam se radovao ljudskoj nevolji i nisam pomagao, što nisam govorio sa roditeljima, komšijama i drugim ljudima.

Kajem se što sam se gordio i uznosio nad roditeljima i što ih nisam slušao, što sam grdio Crkvu i vlast, što sam prezirao ljude, što sam ih psovao i ismevao.

Kajem se što sam se gnevio i ljutio na bližnje, što sam se svađao i prepirao i nisam nikoga slušao, što sam grdio ukućane, što sam ismevao i davao ljudima ružna imena, što sam psovao i govorio grozne reči i pretio batinama.

Kajem se što sam zlopamtilo i planirao osvetu za vraćanje zla za zlo, za pakost i zlobu.

Kajem se što sam terao ženu da abortira, tj. da ubija decu – kajem se što sam ubijala decu, što sam se tukao i što sam tukao roditelje, babu i dedu i druge ljude, žene i decu, što sam ih mučio svojim ponašanjem i neposlušanjem: što sam mučio i tukao životinje.

Kajem se što sam tražio pomoć od vračara, gatara, bioenergetičara i nadrilekara za sebe i decu i napredak u domaćinstvu: što sam tražio od vračara da komšijama ili drugim ljudima nanesu bolest, štetu, neslogu i slično.

Kajem se što sam živeo bludno i raspusno: za bludne misli, reči i dela, za bludna gledanja i slušanja od čega duša mnogo strada i mir izgubi.

Kajem se što sam vršio preljube, što sam pravio svadbu uz post i živeo nevenčano, što sam se tada nenormalno ponašao.

Kajem se što sam gledao porno-filmove, što sam gadosti sprovodio u braku, što sam učinio sodomski greh i druge gadosti, što sam živeo razvratno i druge navodio da tako rade, što sam zamišljao razne razvratne odnose, pa ih učinio za novac i za druge gadosti koje se teško izreći mogu.

Kajem se što sam jedno vreme pao u neverovanje u Boga, što sam posle počeo krivo verovati, što sam bio sektaš, što sam pripadao bezbožnom društvu.

Kajem se što sam bio nemilosrdan i tvrdoga srca, što sam buntovao protiv Boga i ljudi, što sam očajavao i razmišljao da se ubijem, što sam pokušao da se ubijem, što sam uvek sebe opravdavao, a drugog okrivljavao i što sam se drsko odnosio prema ljudima i svojim roditeljima.

Za sve učinjeno se kajem i molim Boga da mi oprosti.

Opraštam svima koji su me uvredili ili neko zlo učinili.

NARAVNO, DA SE RETKO DOGAĐA DA JE JEDNA OSOBA SVE NAVEDENO ČINILA, TE STOGA NEKA VAM OVO BUDE SAMO SREDSTVO ZA PREPOZNAVANJE GREHA, A PRED SVEŠTENIKA MOŽETE EVENTUALNO DONETI LIST PAPIRA NA KOM STE PRIBELEŽILI ODREĐENE STVARI KAKO IH NE BI STE ZABORAVILI DA ISPOVEDITE.

Sveta Tajna Ispovesti se može obaviti uvek, ali je ipak najbolje u dogovoru sa sveštenikom. U našoj crkvi Sv.Simeona, najbolje je posle večernje službe ili bar sat vremena pre Sv.Liturgije. Ako bi želeli da se što bolje i detaljnije ipovedite u tom slučaju najbolje je, da u dogovoru sa sveštenikom nađete vreme u toku nedelje.

U TOKU SVETE LITURGIJE NEMA ISPOVESTI!
SVETA LITURGIJA NEĆE KASNITI SA POČETKOM, AKO SE VI NISTE ISPOVEDILI NA VREME.
SVEŠTENIK JE TU ZA VAS 24 SATA DNEVNO, 7 DANA NEDELJNO.