Шта је света тајна покајања?
То је света тајна кроз коју се опраштају наши греси, ако се исповеде, и кроз коју добијамо измирење с Богом.

Који се греси опраштају кроз свету тајну покајања, а који не?
Сви греси које смо учинили после крштења и које смо исповедили свештенику и за које смо се покајали. Ипак не може бити опроштен наследни грех само покајањем без крштења. Такође неки смртни греси не могу бити опроштени „ни на овом, ни у будућем свету“ према Христовим речима (Мат. XII 31).

Шта је потребно за ову Свету Тајну?
Исповедање грехова. пред свештеником, после кога свештеник чита молитве и у име Свете Тројице разрешава лице које се каје.

Како знамо да су лицу које се каје греси опроштени?
Знамо из Светог писма и Светог предања. Христос је опростио грехе покајнику, а исто су то чинили и апостоли. Из Светог предања знамо за многе примере грешника, који су се покајали за своје грехе, поправили се у животу и постали светитељи.

Ко је дао власт епископима и свештеницима да опраштају грехове?
Сам Господ Исус Христос, који је рекао својим апостолима: „Примите Духа Светога. Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се“ (Јн. XX, 22—23). Ако је некоме ко се огрешио опроштено од стране онога о кога се огрешио, да ли је потребно да такав иде и код свештеника ради исповести? Препоручљиво је, јер сваки грех који смо нанели људима, нанели смо исто тако и Богу. Нема греха који не вређа Бога. Стога је потребно да идемо увек код Божјег свештеника ради исповести и опроштаја.

С каквим духовним расположењем треба да идемо код свештеника на исповест?
С искреним кајањем и скрушеним срцем; исто тако са осећањем праштања свима који су се о нас огрешили, и са одлуком да се покоравамо свештенику који врши исповест уколико наложи епитимију.

Какву епитимију (казну) може свештеник да нам наложи?
Различиту епитимију, према озбиљности наших грехова, нпр. да постимо, да се молимо, да дамо накнаду некоме кога смо оштетили, да чинимо дела милосрђа, или, чак, да не приступамо светој тајни причешћа за извесно време.

Да ли треба да приступамо често светој тајни покајања?
Што чешће то боље. Неопходно је исповедати се пре приступања светој тајни причешћа. Крајње је нужно у болести јер не знамо време своје смрти. Стога је потребно да будемо спремни, сасвим спремни да се сјединимо с небеском Божјом породицом, као покајана, ослобођена од греха и благословена деца Божја.

Ваља напоменути да доле приложени потсетник за исповест, није нешто што треба донети на исповести и читати пред свештеником, већ у самоћи, припремајући се за ову свету тајну, нам ово олакша да препознамо и откријемо грехове код себе, које смо починили.

ПОТСЕТНИК ЗА ИСПОВЕСТ
Кајем се и исповедам Теби Господу Богу моме и Творцу, у Светој Тројици јединоме, слављеном и поштованом Оцу, и Сину и Светоме Духу све моје грехе које учиних у све дане живота мога и свакога часа, и у садашње време и у прошле дане и ноћи делима, речима и мислима.

Кајем се што сам говорио: празне, бесмислене, ружне и непромишљене речи, шале и досетке, псовке, што сам певао безобразне песме, што сам се лудо смејао, кикотао и урликао.

Кајем се што сам лагао, криво се клео, псовао Бога, Богородицу, Свеце, Цркву, Славу, Оца, Мајку, дете, људе и стоку, сунце, лебац…

Сведочио сам лажно и скривио грехе на ранијим исповестима, обећавао сам Богу и људима, а нисам испуњавао.

Кајем се што сам осуђивао и клеветао, срамотио и исмевао друге, што сам грдио и оговарао и слушао кад други оговарају људе и ропћу на Бога, износио сам туђе грехе, а своје сакривао.

Кајем се што сам мрсио средом и петком и у сва четири поста и у друге дане што сам се преједао и опијао и узимао храну у невреме, што сам пушио и дрогирао се.

Кајем се због ленчарења душевног и телесног, лењости за молитву и недолазак у Цркву на службу, због читања некорисних књига и нечитања Светог Писма и Духовних поука, због неслављења Крсне славе и немарног слављења, због лењости и животарења „с туђих леђа“.

Кајем се што сам крао, варао, утајивао туђе ствари, што сам отимао и грабио за себе.

Кајем се што сам среброљубљив и тврдица, што сам себичан и саможив и што угађам себи, а за друге не марим.

Кајем се што сам каматирао и скупо наплаћивао своје услуге, што сам крв продавао и помоћ бедним наплаћивао, што сам тражио дубоко поштовање од људи за учињена дела.

Кајем се што сам био неправедан, што сам криво судио и расуђивао на своју корист, што сам угњетавао сиромахе.

Кајем се што сам завидео другима у њиховим материјалним и духовним успесима, што сам мрзео и презирао људе, што сам се радовао људској невољи и нисам помагао, што нисам говорио са родитељима, комшијама и другим људима.

Кајем се што сам се гордио и узносио над родитељима и што их нисам слушао, што сам грдио Цркву и власт, што сам презирао људе, што сам их псовао и исмевао.

Кајем се што сам се гневио и љутио на ближње, што сам се свађао и препирао и нисам никога слушао, што сам грдио укућане, што сам исмевао и давао људима ружна имена, што сам псовао и говорио грозне речи и претио батинама.

Кајем се што сам злопамтило и планирао освету за враћање зла за зло, за пакост и злобу.

Кајем се што сам терао жену да абортира, тј. да убија децу – кајем се што сам убијала децу, што сам се тукао и што сам тукао родитеље, бабу и деду и друге људе, жене и децу, што сам их мучио својим понашањем и непослушањем: што сам мучио и тукао животиње.

Кајем се што сам тражио помоћ од врачара, гатара, биоенергетичара и надрилекара за себе и децу и напредак у домаћинству: што сам тражио од врачара да комшијама или другим људима нанесу болест, штету, неслогу и слично.

Кајем се што сам живео блудно и распусно: за блудне мисли, речи и дела, за блудна гледања и слушања од чега душа много страда и мир изгуби.

Кајем се што сам вршио прељубе, што сам правио свадбу уз пост и живео невенчано, што сам се тада ненормално понашао.

Кајем се што сам гледао порно-филмове, што сам гадости спроводио у браку, што сам учинио содомски грех и друге гадости, што сам живео развратно и друге наводио да тако раде, што сам замишљао разне развратне односе, па их учинио за новац и за друге гадости које се тешко изрећи могу.

Кајем се што сам једно време пао у неверовање у Бога, што сам после почео криво веровати, што сам био секташ, што сам припадао безбожном друштву.

Кајем се што сам био немилосрдан и тврдога срца, што сам бунтовао против Бога и људи, што сам очајавао и размишљао да се убијем, што сам покушао да се убијем, што сам увек себе оправдавао, а другог окривљавао и што сам се дрско односио према људима и својим родитељима.

За све учињено се кајем и молим Бога да ми опрости.

Опраштам свима који су ме увредили или неко зло учинили.

НАРАВНО, ДА СЕ РЕТКО ДОГАЂА ДА ЈЕ ЈЕДНА ОСОБА СВЕ НАВЕДЕНО ЧИНИЛА, ТЕ СТОГА НЕКА ВАМ ОВО БУДЕ САМО СРЕДСТВО ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ ГРЕХА, А ПРЕД СВЕШТЕНИКА МОЖЕТЕ ЕВЕНТУАЛНО ДОНЕТИ ЛИСТ ПАПИРА НА КОМ СТЕ ПРИБЕЛЕЖИЛИ ОДРЕЂЕНЕ СТВАРИ КАКО ИХ НЕ БИ СТЕ ЗАБОРАВИЛИ ДА ИСПОВЕДИТЕ.

Света Тајна Исповести се може обавити увек, али је ипак најбоље у договору са свештеником. У нашој цркви Св.Симеона, најбоље је после вечерње службе или бар сат времена пре Св.Литургије. Ако би желели да се што боље и детаљније иповедите у том случају најбоље је, да у договору са свештеником нађете време у току недеље.

У ТОКУ СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ НЕМА ИСПОВЕСТИ!
СВЕТА ЛИТУРГИЈА НЕЋЕ КАСНИТИ СА ПОЧЕТКОМ, АКО СЕ ВИ НИСТЕ ИСПОВЕДИЛИ НА ВРЕМЕ.
СВЕШТЕНИК ЈЕ ТУ ЗА ВАС 24 САТА ДНЕВНО, 7 ДАНА НЕДЕЉНО.