Izuzetno veliki događaj! Događaj za pamćenje!
U Nedelju 1.Marta veliki broj vernika iz parohije Sv.Simeon u Majamiju je već u 9:30 sati čekao Arhijereje da pristignu u Crkvu. Deca iz folklorne grupe i nedeljne škole sa cvećem u ruci i u narodnim nošnjama su dočekali Njegovu svetost Patrijarha srpskog g.Irineja i Episkope, istočno-američkog g.Irineja i šumadijskog g.Jovana.
Po ulasku u Hram, a uz zvonjenje crkvenih zvona i pojanje našeg hora: “Dostojno jest…” dočekao ih je domaćin parohije, protojerej-stavrofor Milan Krstić. Po ulasku u hram a uz pojanje pojca Zorana: “Car nebesni…”, započelo se sa oblačenjem Arhijereja.
Na samom početku Sv.Liturgije, Njegova Svetost je rukoproizveo Dušana Nikolića i Duška Vidovića u čin čteca.
Primivši blagoslov od Patrijarha, prota Milan je ušao u oltar i vozglasivši: “Blagosloveno Carstvo….” Sveta Liturgija je počela da se savršava.
Tokom službe Božije išlo se u ophod oko Hrama, a onda je presečen slavski kolač koji su pripremili domaćini slave, predsednica C.Odbora gospođa Gordana i njen suprug g.Dragan Simović. Potom su za narednu godinu kolač od njih preuzeli g.Nenad i gospođa Tamara Milošević.
Po završenoj Sv.Liturgiji, Njegova Svetost se sa Episkopima u Oltaru upisao u bogoslužbeno Jevanđelje.
Nakon toga se prešlo u crkvenu salu, gde je uz poslužen ukusan slavski ručak, izveden prigodni program, recital u režiji i po tekstu protinice Save Krstić.
Na scenu su se ređali, recitalom Gordana Simović, Vladan Brković i protinica, naš crkveni hor “Sv.Vladika Nikolaj žički” jednom pesmom, etno pesmama Anastasija i Teodora Krstić, folklornim igrama, naš folklorni ansambal “Balkan” pod upravom Đorđete i Aleksandra Railića, a svojom kompozicijom “Srbija” pijanistkinja Marta Milošević- Branković je sve digla na noge.
Pri kraju ručka je prota biranim rečima pozdravio uvažene goste, i zahvalio se svima koji su nesebično svojim volonterskim radom učestvovali i doprineli da cela organizacija slave tako uspešno prođe.
Na samom kraju se u ime svih važnih gostiju zahvalio Preosvećeni Vladika šumadijski g.Jovan i naravno naš Episkop g.Irinej, je kao glavni domaćin pozdravio i zahvalio na divnom gostoprimstvu.
Crkveni odbor je između sebe sakupio sumu od oko $4000 namenjenu Narodnim Kuhinjama na Kosovu i Metohiji, koju su Dušan Nikolić i Ema Stevanović u njihovo ime predali Njegovoj Svetosti da uruči.
Ovako veliki i divan događaj će ostati kao najsvetliji momenat u istoriji ove parohije. Živeli! Na mnogaja ljeta!
(sa sajta SPC)
Patrijarh srpski g.Irinej bogoslužio u Majamiju
Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej je služio u nedelju, 1. marta 2020. godine, svetu arhijerejsku Litirgiju u hramu Svetog Simeona Mirotočivog u Severnom Majamiju.
Sasluživali su Preosvećena gospoda Episkopi šumadijski Jovan i istočnoamerički Irinej, starešina hrama protojerej-stavrofor Milan Krstić i protođakoni Damjan Božić i Miloš Ždralić.
Posle svete Liturgije i litije oko crkve, Patrijarh je prelomio slavski kolač.
Dobrodošlicu Srpskom Patrijarhu poželeo je Episkop istočnoamerički g. Irinej:
-Velika je naša radost danas! O vašoj hramovnoj slavi imamo čast i zadovoljstvo da pozdravimo našeg najdražeg gosta, Njegovu Svetost Patrijarha srpskog g. Irineja. Najdražiji nam oče, oče ljubavi, pomirenja i mira, hvaala Vam što ste došli da budete ovde sa nama, da podelite sa nama Vaši sveti patrijaraški blagoslov koji donosite iz prvoprestonog grada srpskog Beograda, da ovaj naš dobri Božji narod primi blagoslov iz svetog srca naše Crkve. Ovaj narod je žedan i gladan da čuje Vašu reč, a čini mi se da ste vi već to učinili kada ste rukoproizveli ova naša dva nova čteca na današnji dan, Dušana i Duška, kojima čestitamo od svega srca.
Kada je Njegova Svetost novorukoproizvedenim čtecima otvorio Sveti Apostol i dao im je da ga čitaju -bilo je divno čuti tu kombinovanu poruku za današnji dan. Prvi apostol je govorio da moramo ukloniti od nas svakog zla i sve što ne valja, da ne smemo dozvoliti đavolu da nam priđe i pristupi našem životu da nam oduzme srdašca naša. Drugi apostol je govorio da je najvažnije da čovek ima ljubavi u sebi, i, evo, došao nam je apostol ljubavi, načelnik svete Srpske Pravoslavne Crkve u sadašnjem danu i veku, naš omiljeni i dragi Patrijarh srpski g. Irinej.
Vaša Svetosti, poučite ovaj dobri narod moj, narod koji mi je poveren. Hvala Bogu što ih imam, toliko se radujem njima i ponosim se njima. Vaš izvor znanja je bogat, jer vaša riznica ne potiče samo od onog što ste učili i iz same nauke, već potiče i iz vašeg dugog iskustva životom u Hristu, sa Hristom i preko Hrista! Uvedete sve nas u Carstvo nebesko. Dolgodenstvujte i dobro došli, Vaša Svetosti, i recite svi od sveg srca: Živeli, Vaša Svetosti!
Patrijarh je zahvalio na dobrodošlici i biranim rečima uzvratio:
-Hvala, Vladiko, na ovim ljubaznim rečima koji ste izrekli, verujem iz srca. Hvala Bogu što smo danas zajedno u ovom svetom divnom novom hramu posvećenom Svetom Simeonu Mirotočivom, velikoj ličnosti naše Crkve, naše istorije i našeg naroda. Radujem se što sam baš na današnji dan ovde, u hramu koji ste vi podigli iz duša i srca svojih.
Sveti Simeon je toliko velika ličnosti da je teško rečima izraziti njegovu veličinu, njegovu duhovnost i njegov značaj za našu istoriju. U svoje doba on je bio jedan od najpoznatijih vladara na Balkanu. U njegovo vreme Srbija je počela da se razvija i da postavnja svoje noge na čvrstom temelju. Vraćao je srpske zemlje i stvarao od mnogobrojnih srpskih plemena Srbiju koja, Bogu hvala, i danas postoji. Teško je reći kada je bio veći – da li kao župan raški ili onda kad je skinuo carsku porfiru i obukao monašku rizu. Samo jedna neizreciva duhovna veličina može da se spusti sa te visine u krajnje smirenje, monaško smirenje i da živi kao najprostiji monah u Studenici i posle u Hilandaru. On se odazvao pozivu svog sina Save, da ostavi presto i dođe u manastir da bude monah. On je taj poziv prihvatio, i to ne samo on, već i majka njegova Ana, u monaštvu Anastasija. Potom su, po njihovom ugledu, i potomci njihovi uglavnom završavali svoj život kao monasi. U tome je njihova veličina i u tome je tajna brzog razvoja Srbije, jedne male zemlje koja brzo postala velika sila na Balkanu.
Zlatni vek Srbije trajao je dvesta pedeset godina, a tajna njena je bila u tome što je bila postavljena na Jevanđelju, na istini Božjoj. Carski dvorovi su živeli uglednim hrišćanskim životom, a na vladare se narod ugledao pa je i narod jživeo takvim životom. Otuda se Srbija s pravom nazizvala Svetom Srbijom. Na tom duhovnom kapitalu, draga braćo i sestre, mi smo mogli da prebrodimo pet stotina godina pod Turcima. Naš narod je podnosio mnoga stradanja i mnoge nevolje, nažalost, neki su u tom vremenu prihvatali islam da bi sačuvali svoje živote i svoja imanja. Ipak, srpski narod se držao vere i primera svetih Nemanjića i dočekao dane da budu oslobođeni i da ožive svoju zemlju Srbiju.
Sve ono što je učinio Sveti Sava, koji je izborio autokefalnu Srpsku Crkvu, napisao zakone za Crkvu i zemlju Srbiju, podizao velike manastire i, ono što je najvažnije, narod hristijanizovao – poteklo je od velikog Nemanje. Sveti Simeon i Sveti Sava su veliki dar Božji narodu srpskom. To su velike ličnosti i moramo da se ugledamo na njih. Ako to ne učinimo bićemo osuđeni pred Bogom, jer nam je Bog dao takve primere da se kroz čitavu našu istoriju imamo na koga ugledati i čiji put moramo slediti. Sveti Sava je čitavog svog života propovedao mir, slogu i ljubav među braćom. Propovedao je mir i drugim narodima koji su ga zbog toga itekako uvažavali. I danas se moramo ugledati i na Svetog Simeona i na Svetog Savu. Nažalost, posvađani smo, podeljeni smo po mnogim osnovama. Jedni veruju, drugi neveruju, jedni prihvataju razne religije i uticaje našeg vremena, sve je manje onih koji su iskreno odani i verni svojoj Crkvi, svojoj istoriji i svojim običajima. Ali zato imamo velike likove pred sobom i oni nas pozivaju: Priđite i poslušajte nas kao što smo mi Gospoda slušali! To je poruka Svetog Save i Svetog Simeona i dan danas.
Braćo i sestre, mi se nalazimo pred vratima Velikog i Časnog posta. Nemojte izbegavati post. On je koristan i za dušu i za telo naše. Ali moramo da znamo da post nije samo izbegavanje jake hrane. Jevanđelje govori kako da postimo, da oprostomo jedni drugima, Mi se svakodnevno molimo Gospodu da oprosti grehove naše kao što mi opraštamo bližnjima svojim. Ukoliko ne opraštamo bližnjima, ni nama Bog neće oprostiti. Gospod zapoveda i da ne sabiramo mnogo i ne brinemo za bogatstvo ovog sveta. Ne smemo da nam naše dobro zemaljsko ostane idol kome treba da se klanjamo. Nije bogastvo u materijalnim posedima i novcu. Pravo bogatstvo je u našoj veri i pomaganju jedni drugima. A danas, nažalost, ima mnogo gladnih i onih kojima je potrebna naša pomoć. Nažalost, na Kosovu i Metohiji naš narod živi neljudskim životom, lišen je onoga što je najvažnije čoveku – slobode i slobodnog življenja. Oskudevaju u svemu jer su im Šiptari mahom sve uzeli. I danas im uzimaju i kradu, čine im mnoge i mnoge nevolje. Mi u otadžbini i vi ovde moramo zajedno brinuti o našem narodu kome je neophodna naša pomoć. Koliko možemo pomozimo im, a Bog će to nagraditi.
Na kraju da kažem i ovo: vi ovde živite daleko od svojih duhovnih i istorijskih korena i nemate nikoga bližeg od ljudi iz našeg naroda. Nemojte se deliti na Srbe, Crnogorce, Bosance, Vojvođane, Ličane… Svi smo mi jedan Božji narod, svima nama je Sveti Sava duhovni roditelj. I još ne zaboravite ovo: prema vama ovde ovaj svet i ova država će suditi o nama u otadžbini. Dakle, budite bliski jedni drugima, pomozite jedni druge i to je volja Božja.
Neka su sretni i blagosloveni dani koji su pred nama! Da dočekamo veliki i sveradosni praznik Hristovog Vaskrsenja i da se potrudimo da bolji izađemo iz posta nego što smo ušli u post. Da pokažemo plodove svog duhovnog i moralnog postojanja. Neka Gospod blagoslovi vašu decu! Dovodite decu češće u hramove, jer bolje da nauče od Crkve šta je život i kako da žive taj život, nego da ih ulica uči o životu. Želimo vam svako dobro! Prenosimo vam pozdrave našeg naroda i blagoslove naših svetinja. Da vas Božji blagoslov i blagoslovi svetinja prati u vašem životu.
I još nešto da vam poručim na kraju: ne zaboravite korene svoje, čuvajte veru svoju, podržavajte i poštujte svoju Crkvu. Ne zaboravite ko ste i šta ste. Svi mi sa radošću očekujemo da se vratite domu svome, svetinjama svojim, grobivima svetih predaka vaših. Svako dobro, naka Gospod blagoslovi sve vas.
Protođakon Damjan Božić
