Шта је света тајна крштења?
То је света тајна којом се лице које се крсти чисти од свих грехова, и наслеђених и личних, и као новорођено дете Божје укључује се у. Цркву Христову.

Која је најважнија радња у овој светој тајни?
Трократно погружавање у воду у име Свете Тројице: Оца. и Сина, и Светога Духа са одговарајућим молитвама свештеника.

Чијом заповешћу сматрамо да је крштење неопходно за сваког члана Цркве?
Христовом заповешћу:
Прво, следујући Његовом сопственом примеру;
Друго, држећи се Његове заповести коју је дао својим ученицима: „Идите, дакле. и научите све народе. крстећи их у име Оца, и Сина и Светога Духа“ (Мат. XXVIII, 19).
Треће, чувајући Његову строгу опомену: „…Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући в Царство Божје“ (Јн. 111,5).

Какво значење има трократно погружавање и вађење из воде лица које се крсти?
Трократно погружавање означава смрт у гресима против Свете Тројице, а трократно излажење из воде означава живот у Светој Тројици.

Које три ствари свештеник захтева од лица које се крсти?
Одрицање од Сатане, покајање и право вероисповедање (Символ вере).

Када се крсте деца, ко у њихово име изговара одрицање, кајање и вероисповедање?
Кум, који јамчи у овом случају.

Која је дужност кума?
Да поучава, или да помаже поучавању у свим хришћанским истинама и васпитавању детета које је крштено.

Какво се поштовање указује куму?
Међу православнима, куму се указује велико поштовање као духовном оцу.

Зашто је потребно да се деца крштавају?
Прво, из бојазни да дете, ако умре некрштено, буде искључено из хришћанске породице и да се тако на Последњем суду појави међу незнабошцима. Друго, зато што су апостоли крштавали децу (Д. ап. X, 44; I Кор. I, 16).
Треће, Господ Исус је много волео децу. Он је заповедио: „Пустите децу нека долазе к мени…“ (о. X, 14)

Како се сматрају родитељи који неодговорно дозволе да им деца умру некрштена?
Као убице своје рођене деце.

Шта треба да се ради ако нема свештеника, а дете је врло болесно?
У тако озбиљном случају Црква дозвољава да сваки хришћанин, или хришћанка могу извршити крштење у најкраћем облику, тј. погружавањем детета у воду и изговарањем: „Крштава се слуга Божји (име) у име Оца, и Сина, и Светога Духа; Амин.“ Ако дете преживи, свештеник ће допунити крштење и извршити свету тајну миропомазања.

Света тајна крштења прва је Света Тајна.

Свете тајне су радње које врши свештеник, гдје се на видљиви начин добија невидљива благодат Божија.

Зашто крштење стоји на првом месту међу Светим Тајнама?

Зато што овим чином новог рођења ново крштени постаје члан Цркве, улази у Цркву Христову.

Крштење је почетак духовног живота, духовно рађање за вечност. У Светој Тајни Крштења ново крштени се чисти од наследног прародитељског греха и духовно се поново рађа за Бога и живот вечни.

Крштење се врши само једном, јер као што се само једном физички рађамо, тако се само једном и духовно рађамо.

Крштење је услов нашег спасења, јер сам Господ Исус Христос, установљавајући ову Свету Тајну, каже: Ко верује и крсти се, спашће се, а ко не верује биће осуђен. (Мк 16,16).

Православна вера се не добија наслеђивањем, већ се у њу улази крштењем. Онај који није крштен не може бити достојан да прими ни остале Свете Тајне, јер је сам Спаситељ рекао: Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије (Јн 3,3). Не може се почети од краја, него од почетка. А почетак нашег живота је улазак у Вечну Цркву Христову, тј Крштење.

Упркос томе што се данас доста говори и пише о потреби враћања цркви и њеном предању, уз признавање неопходности крштења, дешава се да дубљи смисао и значај крштења буде занемарен. То значи да се крштење често доживљава не као зајеничко дело Цркве, већ као један свечани, приватни породични чин, без схватања крштења као врата која воде у нови живот и без адекватне припреме.

Припрема за крштење

Најбољи начин припреме за крштење одраслих некрштених особа обухвата:

1. КАТИХЕЗУ – ПОУЧАВАЊЕ У ВЕРИ, односно упознавање са основним тајнама хришћанске вере (кроз учешће у школама веронауке, разговор са парохом – духовником – или читање брошура попут Веронауке у кући, које су издате с благословом Српске православне Цркве). Особа која се припрема за крштење морала би, пре самог чина крштења, да познаје Символ вере, настао из потребе да се сажето исповеди вера и да се Предаче цркве зажме ради исповедавања оних који се крштавају, као и да савлада ОЧЕ НАШ – молитву коју нам је оставио сам Господ Исус Христос.
2. УЧЕЊЕ У ЦРКВЕНИМ МОЛИТВАМА
   Озбиљна намера да се духовно родимо за вечност, подразумева и тако мали подвиг као што је одлазак у цркву недељом и празником, да се, током литургије, упозна са Еванђељем – чује реч Божија и проповед свештеника!
3. ПОСТ ОД НАЈМАЊЕ ТРИ ДАНА ПРЕ САМОГ ЧИНА КРШТЕЊА
   (уздржавање од мрсне хране, као и уздржавање од рђавих мисли, жеља и дела као основа очишћења тела и уздизања душе за чин крштења, као обнављања свих телесних и духовних сила, односно очишћења од сваког предходног греха).

За крштење деце није потребна посебна припрема самог детета, јер се деца крштавају по вери кума, који у Светој Тајни Крштења постаје духовни родитељ кумчета, јер га духовно рађа за Бога и вечност.

Кум, дакле, води своје кумче кроз цео његов духовни узраст до пуноће мере Христове, те он, уз родитеље, има велику одговорност за хришћанско васпитање детета, носећи на души како врлине, тако и грехе кумчета, као његов главни духовни васпитач.

Стога је неопходно да, при избору кума, родитељи детета врло озбиљно размотре колико ће овај трећи родитељ бити у могућности да дете прати и усмерава током читаавог живота.

Кумство не треба раскидати, нити олако схватити, јер оно подразумева озбиљну, обострану одговорност и поштовање, изражено народном изреком: Бог на небу, кум на земљи!

Кума не треба бирати међу крвним сродницима.

Наравно, кум мора да буде православне вере, дакле крштени православни хришћанин! Као и остали катихумени, кум мора да зна молитву Господњу – Оче Наш, и да је барем упознат (ако не зна напамет) са Символом вере, који ће читати током крштења.

У данашњем материјализованом свету, где се брига о деци често своди на бригу за прикупљање материјалних добара неопходних за физички развој, често се занемарује значај њиховог духовног опстанка и развоја. У зељи да направе помпезно крштење, родитељи одлажу овај чин, не водећи рачуна о могућим последицама тог одлагања. Неки, чак, сматрају да се крштење може одложити док им деца не одрасту.

А у раној цркви, родитељи који су, због немарног и неодговорног односа према крштењу, дозволили да дете умре некрштено, сматрани су убицама своје рођене деце.

Крштење деце је још апостолска пракса, коју треба поштовати и данас. Крштењу деце треба приступити рано, најбоље док су још бебе, без одлагања и чекања да дете прослави свој први рођендан, да се сва родбина окупи, или да се стекну материјални услови за гала прославу крштења. Духовна вредност крштења изнад је сваког материјалног разлога одлагања овог чина, јер што се раније дете крсти, раније ће примити и снагу новог живота у Христу.

Једно од честих питања је дали мајка детета треба да присуствује чину крштења. Правило је да мајка не присуствује крштењу детета, ако се оно обавља у периоду бабина, односно до 40 дана након порођаја. После 40 дана од порођаја, не само да је пожељно него и обавезно да мајка, која је дете физички родила, учествује у чину његовог духовног рођења.

Чин крштења

За Свету Тајну Крштења основна материја је вода, те крштење и почиње освећењем воде.

Вода представља симбол очишћења, а погружење у воду је израз очишћења и покајања.

Свећа која се пали представља светлост Христову, јер онај који се крштава прелази из таме незнања и греха у светлост новог живота са Христом и постаје син Светлости.

Крштење објављује Светињу Духа Светога.

Крштавање се врши трократним погружењем у воду, уз свештениково изговарање формуле крђтења: Крштава се чедо Божије (име у име Оца, кум каже: Амин, и Сина, кум: Амин, и Светога Духа, кум: Амин).

Тада се новокрштени облачи у чисту белу кошуљу – крсницу, добијену од кума, или прекрива комадом белог платна, од кога се касније може сашити кошуља или јастучница.

Бела кошуља – крсница симболише чистоту новокрштенога, са које је спран сваки грех и чистоту вере православне.

Шта је потребно да кум припреми за крштење

СВЕЋА
Најбоље је куповати свеће од чистог воска у цркви у којој се обавља крштење. Свеће не треба куповати по продавницама, већ у Храму Божијем, јер су само ове свеће освештане, а, с друге стране, тако помажемо опстанак цркава и манастира који се, већином, издржавају управо од продаје свећа. Уколико је свећа купљена у цркви или манастиру где је освештана, њена величина и боја нису од пресудног значаја. У Христу смо сви једнаки, без обзира на пол или материјални статус, а православље подразумева скромност и једноставност! (Зато није потребно куповати свеће са розе тракама за девојчице, а плавим за дечаке).
БЕЛО ПЛАТНО ИЛИ КОШУЉА
Данас је уобичајено да кум набави довољно материјала да новокрштени буде потпуно прекривен током крштења, при чему се, након њега, од овог белог платна може сашити кошуља – крсница или јастучница. У новије време може и бела кошуља коју новокрштени облачи. Код мале деце се обично узима ново свечано оделце које дете облачи после самог крштења. Што се даривања тиче, уобичајено је да при крштењу, кум на дар поклања крстић који ће дете (кумче) касније носити око врата. Могуће су и друге врсте дарова, иконица, бројаница, брошурица или књига духовне садржине, као што је Свето писмо, Веронаука у кући, при чему је њихов избор диктиран чињеницом да, од чина крштења, кум постаје духовни родитељ, те духовни дарови морају имати предност над материјалним!