Свети Кнез Лазар – Видовдан
28. јуна православна Црква и њени верници прослављају Видовдан, познат као датум када је одржана Косовска битка и празник светог мученика Вида и Лазара Хребељановића.
Лазар Хребељановић рођен је 1329. године у Прилепцу код Новог Брда. Прилепац је мали град који је Лазарев отац, Прибац Хребељановић, добио од краља Душана Немањића као награду за службу на његовом двору. У време када се краљ Душан крунисао за цара, Лазар је имао око 17 година. Као младић, Лазар је служио на двору цара Душана као дворски чиновник и добио титулу ставиоца. Са том титулом учествовао је у политичком животу царевине. Лазар се 1353. године оженио кћерком великог кнеза Вратка, Милицом. Њен отац је био из рода Немањића. Са Милицом је имао осморо деце: ћерку Мару, која је била удата за Вука Бранковића, Драгану, Теодору, Јелену, Оливеру (чији је супруг био османски султан Бајазит I), сина Стефана – српског кнеза и деспота, Вука и Добривоија.
Кнез Лазар Хребељановић дао је себи титулу господара свих Срба, а владарско име му је било Стефан. Захваљујући њему, црквена анатема скинута је са Србије када је цариградски патријарх Флотеј послао јеромонахе Марка и Матеја да то свечано учине, те је 1375. године изабран први српски патријарх. Кнез Лазар је успео да помири Пећку и Цариградску патријаршију, које су биле у лошим односима од крунисања Душана Силног за цара. Чин је обављен у Пећи у присуству не само црквених великодостојника, већ и великог броја велможа.
На Видовдан, 28. јуна 1389. године, одиграла се битка на Косову, када је српска држава бранила од Турака јужну границу своје територије. У тој бици кнезу Лазару је одрубљена глава. Како би се након битке склопио мир са Турцима који би дозволили и преношење Лазаревих моштију, његова ћерка Оливера морала је да оде у харем султана Бајазита I 1390. године.
Годину дана касније, његове мошти пренете су у његову задужбину, манастир Раваницу. Због тога што се најважнији догађај у српској историји у минулих шест векова – Косовска битка – одиграо на Видовдан, преплићу се историја, народни обичаји и веровања. Косовски мит, као најразговетнији знак српске народне свести, развијао се упоредо са паганским култовима старог словенског божанства Вида.
Вид је сматран врховним божанством, „Богом над боговима“, док су сви други богови сматрани тек полубоговима. Веровало се да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра и празником за очи, односно празником који „отвара очи“.
Слава Свети Кнез Лазар – Видовдан слави се са посном трпезом јер „пада“ у време Петровданског поста.