Рођење Светог Јована Крститеља – Ивањдан

Ивањдан представља празник рођења Светог Јована Крститеља.

Јован је рођен шест месеци пре Исуса Христа, од оца Захарија и мајке Јелисавете који су у том периоду били у поодмаклим годинама. По предању, Арханђел Гаврило се јавио првосвештенику Захарији у храму Јерусалимском и пре него што објави зачеће безмужне девице (рођење Исуса Христа), он најави зачеће старице Јелисавете. Захарије не поверова одмах речима весника Божијег и оста нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. На тај дан скупише се сродници ради обрезивања и надавања имена детету. Кад су питали Захарија какво би он име желео да се да сину, он, будући да је нем, на дасчици написа Јован и у том часу поче поново говорити.

У животу Светог Јована све је било чудно – рођење, храна, одећа и васпитавање у суровој јудејској пустињи. Свети Јован је једини од свих великих пророка који су проповедали Христов долазак. У народу је познат као Јован Крститељ јер је у реци Јордан крстио Исуса Христа.

По обичајима, на Ивањдан се плету венци од ивањског цвећа и у венац се ставља бели лук да штити кућу од грома. У народу постоји веровање да на Ивањдан и вода добија посебну моћ. У многим крајевима пале се ивањске ватре, око којих се некада играло и певало.

Према обичајном календару, три дана пре и три дана после празника не улази се у виноград. Каже се да тих седам дана виноград највише напредује јер га чува Свети Јован.

Ивањдан се слави са посном трпезом јер „пада“ у време Петровданског поста.