Свети Георгије – Ђурђевдан

У Србији Свети Ђорђе је друга слава по броју људи који га славе. Слави се два пута годишње: Ђурђевдан 6. маја и Ђурђиц 16. новембра.

На икони посвећеној Ђурђевдану Свети Ђорђе је приказан на коњу како убија аждају. Аждаја на икони представља многобожачку силу која је „прождирала” бројне невине хришћане, док се за Ђурђиц користи икона на којој је приказан као војник који стоји на пољани са копљем у руци.

По предању, верује се да је Свети Ђорђе рођен 280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој хришћанској породици. Отац Светог Ђорђа био је официр римске војске. Након погибије оца, мали Ђорђе се са мајком сели у Палестину, на мајчино богато породично имање, где добија високо образовање. Служeћи у римској војсци, веома брзо се истиче својом храброшћу, па самим тим брзо напредује од обичног војника до војног функционера. Са двадесет година лично га цар Диоклецијан поставља за царевог саветника (војводу).

Цар Диоклецијан 303. године организује десети највећи прогон хришћана икада. Почетком прогона хришћана, Ђорђе, пошто је и сам хришћанин, одлучује да своју имовину подели сиромашнима, а све своје робове и слуге пусти на слободу. На једном сабору Ђорђе користи прилику и излази пред цара Диоклецијана и изјављује да је и сам хришћанин и да је против односа према хришћанима и њиховог даљег прогона.

Након те изјаве, цар наређује да ухапсе Ђорђа и баце га у тамницу. У тамници су Ђорђа стављали на велике муке све до тог 6. маја 303. године, када су му на губилишту одрубили главу.

Десет година након смрти Ђорђа, напокон долази до проглашења хришћанства званичном религијом Римског царства од стране цара Константина.

По народном веровању, овим празником се испраћа зима и дочекује пролеће. До тада није ваљало спавати под отвореним небом, а од овог дана природа се преображава и по обичају људи проводе ноћ на пропланцима и планинама.

Веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро – да ће бити плодна година, а ако на овај празник и сутрадан пада киша – да ће лето бити сушно. Каже се у Србији да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.

Слава Ђурђевдан се слави са мрсном или посном трпезом, све у зависности да ли „пада” у среду или петак – када се слави посно, а осталим данима се слави мрсно.